Пијесак и свети Петар

Доде један градски ловац у село да лови. Около подна уде у куцу једнога сељанина познаника да што руца; пошто сједе, погледа около себе и види врло мало земље у оно село, вец све гола литица и силне гомиле натрпане мали и велики камења.

Зацуден упита сељанина, који о руцку радаше: ,Бога, ради, побратиме, како ви овде у овоме селу без земље можете живљети, и од куда ове силне гомиле и рпе од камења?" "Зло и наопако." одговори сељанин. "Прицају, господару, наши стари да су цули од својијех прадедова, кад је Христос по земљи ходао, да је ходио за њим свети Петар и носио врецу ситнога пијеска, те господ де је хтио да буде брдо, узео би зрно пијеска и рекао би: "Да умножит сја" те су зато свуда велика и висока брда; а кад је дошао у наше село, провали се светом Петру вреца и више половину проспе."