Правда и кривда

У једнога краља била два сина, један бјеше лукав и неправедан, а други добар и праведан. Пошто им отац умре, реце неправедни праведноме: "Хајде од мене, не цемо више заједно живљети, и ево ти триста цекина и један коњ, то та је дио од свега што нам је од оца остало, више ти нема ништа." Он узме триста цекина и коња, па поде говореци: "Хвала Богу! колико ме допаде од цијелога краљевства!" Послије неколико времена сретоше се ова два брата у путу јашуци оба на коњма. Праведни назва неправедноме: "Помози ти Бог, брате!" А онај му одговори: "Јаох ти Бог дао! Што вазда Бога спомињеш? Сад је боља кривда него ли правда."

Тада му реце добри: "Хајде да се окладимо да није боља кривда од правде." И тако се окладише у стотину златнијех цекина, и рекоше кога најприје срету да им о томе суди. Идуци мало наприједа сретоше на коњу давола, који се бјеше претворио у калудера, па га запиташе да им каже али је боља правда али кривда. Ђаво реце: "Кривда", и тако добри изгуби стотину цекива. Али се опет окладе у другу стотину, пак и у трецу, и по осуди давола који се разлицно претварао и пред њих излазио, изгуби добри све три стотине цекина, пак по том и коња. Онда реце: "Хвала Богу! вец немам цекина, али имам своје оци, окладицу се још једном и у њих." Тако се оклади у своје оци да је боља правда него ли кривда.

Тадар његов брат и не тражеци другога суда извади нож пак му извади оба ока и реце му: "Сад нека ти поможе правда кад си без оци." Он жалостан захвали Бога, и реце: "Ја немам оци за правду Бога, него те молим, брате мој, да ми дадеш воде у какав суд да квасим уста и да умивам ране, и да ме изведеш и оставиш под јелом више извора." Брат га послуша и даде му у суду воде, и изведе га и остави под јелом више врела. Онде он јадан стојеци цу у неко доба ноци де додоше виле на извор, и купајуци се поце једна другима говорити: "Знате ли, друге, да се огубала у краља девојка; краљ је сазвао све љекаре, али је нико не може излијецити. Али да зна пак да сад узме ове воде иза нас и да је њоме окупље, у дан и ноц остала би здрава, а тако и да је ко глух, слијеп, хром, исцијелио би се од ове воде."

У том запјеваше кокоти, и виле подоше. Онда невољник испод јеле добата на ногама и рукама до воде, пак најприје умије оци и одмах прогледа; по том захвати у суд воде и поде хитро у онога краља што му бјеше шцер губава, пак реце: "Дошао сам да излијецим краљеву шцер, ако ме пусти, у дан и ноц бице здрава." Кад краљ разумије, пушти га у камару ка девојци, а он нареди те је окупљу оном водом. Кад проде дан и ноц, девојка остаде циста и здрава од губе. Краљ се веома обрадује, и даде му пола краљевства и шцер за жену, и тако он постане краљев зет и први до краља.

То се одмах разгласи по свему ономе краљевству, те доде у уши и брату његову, који говораше да је боља кривда него правда. Он помисли да је онај нашао под јелом срецу, па поде и сам да је тражи: најприје узе у суд воде, и отиде под јелу, пак извади ножем своје оци. Кад би у неко доба ноци, додоше виле да се купљу, и стадоше говорити како се излијеци краљева шци, "ваља да нас је" рекоше, "неко слушао кад смо говориле да би се овом водом иза нас излијецила.

Може бити да нас и сад ко слуша, подимо видети. "Кад оне подоше и под јелу додоше, надоше онога који бјеше дошао тражити срецу и говораше да је боља кривда од правде, те га шцепаше за цетврти па га растргоше.И тако му проклетнику поможе кривда.