Права се мука не да сакрити

Био један сиромах цовек, па се прибије у некаква богата цовека да служи без погодбе. Тако је служио годину дана, а кад се наврши година, он доде господару своме и заиште да му плати што мисли да је заслужио. Господар извади један новциц па му реце: "На, то ти је служба." Слуга узме онај новциц, и захвали господару, па онда отиде на један поток где је вода била врло брза. Кад доде на поток реце сам у себи: "Боже милостиви! шта је то да сам заслужио само један новциц за целу годину дана? Али Бог зна јесам ли и толико заслужио. Ево цу сад да огледам: бацицу овај новциц у воду, па ако не потоне, онда сам га заслужио, ако ли потоне, нисам га заслужио."

Па се онда прекрсти говореци: "Боже милостиви! ако сам заслужио овај новциц, нека плива поврх воде, ако ли нисам, нека потоне на дно." То рекавши баци новциц у поток, а новциц одмах потоне на дно. Онда се он сагне те извади новциц из воде, па га однесе господару натраг говореци: "Господару! ево ти новциц натраг, ја га још нисам заслужио, него цу те служити још једну годину дана." И тако стане на ново служити, и кад се опет наврши година дана, он доде господару и заиште, да му плати што мисли да је заслужио. Господар опет извади новциц па му реце: "На, то ти је служба." Он узме новциц и захвали господару, па опет отиде на онај поток, прекрсти се и баци новциц у поток говореци:

"Боже, милостиви! ако сам га право заслужио, нека плива поврх воде, ако ли нисам, нека потоне на дно." Како га баци у воду, а новциц одмах падне на дно, а он се сагне, те га извади па опет однесе господару говореци: "Ево ти, господару, новциц натраг, још га нисам заслужио, него цу још једну годину да те служим."

Тако опет поцне служити, па кад изиде и треца година, он отиде господару и заиште да му плати што мисли да је заслужио. Господар му опет да новциц, а он га узме и захвали, па отиде опет на поток да види јели га сад заслужио. Кад доде на поток, прекрсти се па баци новциц у воду говореци: "Боже милостиви! ако сам заслужио овај новциц, нека плива поврх воде, ако ли нисам, нека потоне на дно." Кад новциц падне у воду, поцне пливати поврх воде. Онда он весео узме из воде новциц, и метне га у џеп, па отиде у шуму и нацини малу колебину, и онде стане живети.

После некога времена цује он да се стари његов господар спрема на галији преко мора цак у друго царство, па отиде са својим новцицем к њему, и стане га молити да би му купио што у другоме царству за његов новциц. Господар се обеца и узме његов новциц, па поде на пут. Путујуци тако наде крај мора некаку децу која су била изнела мацка да га убију и у море баце. Кад он то види, притрци к њима, па их запита: "Шта је то децо?" А они му одговоре: "Цини штету, па хоцемо да га убијемо."

Онда он извади онај новциц својега негдашњега слуге, па им пружи да му даду мацка. Деца то једва доцекају, па узму новциц а трговцу даду мацка. Он однесе мацка на галију па поде даље путовати; и тако путујуци један пут дуне јаки ветар те однесе галију Бог зна куда, да за три месеца није могла изаци на свој прави пут. Кад ветар стане, господар од галије није знао где је, и пошавши још мало даље, доде под један град. Кад се цује у граду да је дошла галија из непознате земље, навале многи да је гледају, и један од оних људи који је био врло богат, позове господара од галије на вецеру.

Кад тамо, али господар од галије има шта и видети: мишеви и пацови трце на све стране и слуге с батинама стоје те бране да не натрце на сто. Онда он реце домацину: "За Бога, брате, шта је то?" А домацин му одговори: "Тако је, брате, увек код нас, да не можемо од тога звериња на миру ни руцати ни вецерати. Још кад спавамо сваки имамо свој сандук, па се у сандук затворимо, да нам не би уши поизодгризало."

Онда се господар од галије сети свога за новциц купљенога мацка, па реце домацину: "Ја имам у галији зверку која би то све затрла за два три дана." Домацин на то одговори: "Брате, ако имаш таку зверку, дај је овамо, ја цу ти напунити галију самога сребра и злата, само ако је истина што кажеш." После вецере отиде господар од галије те донесе свога мацка, и реце домацину да лежу без сандука, али они опет не смедну ни по што, него он сам остане тако да спава.

Онда он пусти мацка, а мацак кад опази толике мише и пацове поцне их хватати и давити па све на гомилу свлацити, а и миши и пацови познавши ко је ту, стану бежати куд који. Кад у јутру дан осване, и они поустају, али насред собе велика гомила мртвих мишева и пацова, а по соби слабо је који још трцао, него су извиривали из јама. А после три дана није се могао ни један ни видети. Онда домацин за мацка напуни путнику галију пуну сребра и злата. По том наш путник поде с галијом куци.

Кад доде куци својој, доде му стари слуга његов да га пита шта му је донео за онај новциц. Господар му изнесе један мермер камен, лепо отесан на цетири угла, па му да: "На, то сам ти купио за новциц." Слуга се томе врло обрадује, па узме камен и однесе у своју колебу те нацини од њега сто.

Сутрадан отиде слуга у дрва, па кад се врати куци, а то се онај камен претворио у злато те сија као сунце, сва се колеба од њега светли. Кад он то види, уплаши се па отрци своме господару и каже му: "Господару, шта си оно ти мени дао?Оно није моје, ходи да видиш." Господар доде, и кад види какво је Бог цудо уцинио, онда му реце: "Није фајде, мој синко! коме Бог томе и сви свети; ходи овамо ево твога блага." Па му да све што је год донео на галији, и да му кцер своју те се ожени њоме.