Изнокла ми конопљица

Изникла ми конопљица,
у мајкини равни двори.
Није мајке конољица.
Но је мајке мила ћера.
Мајке кућу да измете.
Сестре шиве да исплете.
Брата бело да опере.
ЈА ГОРОМ, ГОРОМ

Ја гором, гором, гором
а девојче долом, долом.
Ја идо, идо, идо
и девојче стиго.
Опаде лишће, лишће са горе.
Потеци водо, водо студена,
да покријеш моје трагове,
да мене драги више не нађе.
Варала сам га три године дана.
Прву годину реко му ја:
''Чекај ме драги још сам малена''.
Другу годину реко му ја:
''Чекај ме драги нисам спремљена''.
Трећу годину реко му ја:
''Жени се драги нећу те ја.
Нашла ми мама бољега''.
ЉУБИ МОМЧЕ ДЕВОЈЧЕ

Љуби момче девојче,
у зелене ливаде.
Чим га љуби побеже.
Стој бре момче не бежи,
остаде ти долома.
На доламу џепови.
У џепови писамце,
у писамце писује:
Ми два да се узнемо.
МАРАМИЦЕ ГОСПОЂО

Марамице госпођо,
што ми двори миришу,
на алене ружице
на зелени босиљци?
Дал си ћеру давала,
ел си сина женила?
Нисам ћеру давала,
нисам сина женила,
већ сам млада невеста.
Зато двори миришу,
на алене ружице,
на зелени босиљци.