Неблагодарни син

 Роди мajкa девет пособаца,
Изродила, пак обудовила,
Све и мajкa удова paнилa,
Иа преслицу и десницу руку,
Одранила, осам иженила;
Кад je стала деветог женити,
А он мajку у гору оправља:
"Иди, мajкo, у гору зелену,
"Ту ћe мени сад сватови доћи,
"Па ће с' на те свати сагадити,
"Jep си ти већ стара крмељива;
"Иди, мajкo, у гору зелену,
"Еда би те намерило зверjе."
С' штаком мajкa у гору отиде,
Путем идућ' грозне сузе рони.
Сретоше je два млада путника:
"Та Бога ти, ти старице стара!
"Куд си тако рано уранила?
"Уранила, да ти береш биље?"
Majкa плаче, не мож' да говори,
Jедва плачућ' ово пробеседи:
"Родила сам девет мили сина,
"Девет сина, девет пособаца,
"Изродила, пак обудовила,
"Удова сам све и одранила
"На преслицу и десницу руку;
"Осам сам и иженила мajкa,
"Сад сам стала деветог женити,
"Девети ме у гору оправља,
"Не би л' мене изело звериње."
Aли веле два млада путника:
"Врат' се натраг, ти старице стара,
"Те ти види твоjи девет сина."
Кад се мajкa натраг повратила,
Девет сина девет каменова,
Девет снаа девет љути змиjа;
Пак се змиjе по камењу виjу.