Царева кћи и свињарче

Био један цар па имао кћер, која је имала на себи три белеге: на челу као звезду, на прсима као сунце, на колену као месец. Кад дорасте до удаје, рекне оцу, да не ће ни за кога поћи који њене белеге не погоди, а који погоди, за онога ће поћи, да би био највећи сиромах или просјак. Кад се то разгласи по свету, стану је просити многи цареви и краљеви, али она није хтела поћи ни за једнога, јер ни један није могао погодити њезиних белега. Једном она изиђе с дворкињама у шетњу, и наиђе у пољу на једнога сиромашка дечка где чува једну крмачу и троје прашчића, који су у исти мах крмачу сисали. Кад царева кћи види прашчиће, врло јој омиле, па се отисне од других девојака и отиде к свињарчету, које је мало даље од крмаче стајало, и запита га: "Хоћеш ли ми да ти једно прасенце испод своје крмаче?"

А свињарче одговори: "Хоћу, госпођо." Она га упита: "По што?" А он одговори: "Не иштем ништа, само да откријеш лице да те видим." Царева кћи онда открије своје лице и не сећајући се белеге, а он јој опази белегу на челу, па онда ухвати једно прасе и да јој, она узме прасе и радосна отиде кући с осталим девојкама. Кад у вече дете отера кући крмачу и двоје прасаца, отац нападне нањ и стане га карати: "Где ти је прасе, убио тамо њега Бог! Ја гледам да запатим, а ти рашћердаваш."

Дете није хтело казати, коме је прасе дало, него рече, да је заспало, те прасета нестало. Царева кћи отишавши кући, одмах покаже прасе оцу и матери, и оно њима обадвома омили, јер је било врло лепо, па рекну кћери, да би добро било, кад би могла добити још једно, а она му одговори, да има још двоје. Те тако сутрадан дигне се опет с дворкињама, и отиде к свињарчету, и заиште у њега још једно прасе. А свињарче јој каже, да ће јој дати прасе, али да му да да јој види груди. Она одмах раздрљи прси, а он кад јој види на прсима белегу, да јој и друго прасе. Царева кћи узме прасе па весела отиде кући, а свињарче с крмачом и једним прасетом опет својој, и отац га за друго прасе још већма искара Трећи дан дође царева кћи на оно исто место, и заиште од свињарчета и треће прасе.

Он јој обећа дати, само да се открије до колена, да јој види колена. Она се открије, а он кад опази на колену белегу, да јој и треће прасе. Онда царева кћи отиђе и с трећим прасетом својој кући, а свињарче са самом крмачом опет својој, и сад се и отац и мати још већма расрде, и тако га искарају и изруже, да једва без боја остане. После некога времена рече свињарче матери, да му умеси једну погачу и испече једно пиле и да му наточи чутуру вина и да струк босиљка.

Мати му то све приправи и спреми у торбу. Он узме торбу на раме па пође и на поласку рече матери "Идем, мајко, да и ја погађам царевој девојци белеге; не би ли Бог дао да погодим!" Мати му на то одговори: "Јаој, мој синко, нема те среће у нас." А он јој опет рече: "Ја се надам мајко, ако Бог да." И тако се дигне и дође у царев двор, кад тамо, а то дошао и један Турчин да погађа. Кад их изведу к девојци да погађају, рече Турчин свињарчету: "Дед синовче ти први говори, а ја знам шта ћу говорити " Онда свињарче зачне говорити: "Девојко, јели ти на челу звезда?"

Тек што он то изусти, а Турчин му у реч: "Валај баш смо у једној мисли." Девојка се открије па рече дечку: "Е, то си погодио; сад казуј шта имам на грудима." Дечко одговори: "Имаш сунце." А Турчин се одмах утакне: "Валај и била, баш сам то хтео да изрекнем." Царева девојка открије и груди па рече дечку: "И то си погодио; казуј још шта имам на колену. ' Дечко одговори: "Имаш месец." А Турчин: "Моје ми вјере, синовче, шта ћемо нас двојица сад? Ја сам то све знао."

Онда се сви узбуне шта ће чинити: девојка је волела за Турчина, јер је био леп момак и госпоски одевен, а свињарче у сиромашким хаљинама. Најпосле нареде да обојица преноће с девојком, па коме нађу ујутру девојку окренуту, онога да буде. Кад настане ноћ и они легну спавати, а девојка се окрене Турчину. Онда дечко устане па изиђе на поље, а девојка заповеди Турчину: "Иди брже и ти за њим, па штогод он узради, оно ради и ти." Дечко изишавши на поље, чучне у мраку, па извади из торбе погачу и печено пиле и чутуру с вином па стане јести и пити.

Турчину се кроз помрчину учини да дечко ради онај посао који цара с коња стера, па и он чучне и једва се с великим натезањем онереди. У том чујући Турчин да дете нешто једе и мљеште, помисли да оно једе своју нечист, па стане и он јести своју. Свињарче кад се наједе и напије, узме онај струк босиљка, па се стане трти њиме по лицу, а Турчин помисли да се оно маже својом нечишћу па узме и он од своје што још није био појео, те се добро умаже по образу.

После уђу обојица к девојци, и легну уза њу, један с једне, други с друге стране. Девојка се опет окрене Турчину, али од смрада и гада није могла трпети, него се одмах окрене свињарчету које је мирисало на босиљак, и тако ујутру нађу девојку окренуту к свињарчету. Свињарче после остане онде као царски зет, и доведе к себи оца и матер, те су живели сретно до свога века.