Марко Краљевић и бег Костадин

Коње јашу до два побратима,
Бег Костадин и Краљевић Марко,
Бег Костадин беседио Марку:
"Побратиме, Краљевићу Марко!
"Да ти мени о јесени дођеш,
"О јесени, о Дмитрову данку,
"А о моме крсноме имену,
"Па да видиш части и поштења,
"А и лепа, брате, дочекања,
"И господске ђаконије редом."
Ал' беседи Краљевићу Марко:
"Не вали се, беже, с дочекањем!
"Кад ја тражи брата Андријаша,
"Ја се деси у двору твојему
"О јесени о Дмитрову данку
"А о твоме крсноме имену,
"Видио сам твоје дочекање,
"И види ти до три нечовештва."
Ал' беседи беже Костадине:
"Побратиме, Краљевићу Марко!
"Та каква ми нечовештва кажеш?"
Вели њему Краљевићу Марко:
"Прво ти је, брате, нечовештво:
"Дођоше ти до две сиротице,
"Да ј' нараниш леба бијелога
"И напојиш вина црвенога;
"А ти велиш двема сиротама:
""Ид'т' одатле, један љуцки гаде!
""Не гад'те ми пред господом вина.""
"А мени је жао, беже, било,
"Жао било двеју сиротица,
"Па ја узе до две сиротице,
"Одведо и доле на чаршију,
"Нарани и леба бијелога
"И напоји вина црвенога,
"Па покроји на њи чисти скерлет,
"Чисти скерлет и зелену свилу,
"Па и онда посла двору твоме,
"А ја, беже, гледим из прикрајка,
"Како ћеш и онда дочекати;
"А ти узе једно сирочади,
"Узе њега на лијеву руку,
"Друго узе на десницу руку,
"Однесе и у дворе за столе:
""Јед'те, пијте, господски синови.""
"Друго та је, беже, нечовештво:
"Што су били стари господари.
"Па су своју азну изгубили,
"И на њима стари скерлет беше,
"Оне мећеш у доњу трпезу;
"А који су нови господари
"И од скора азну заметнули
"И на њима нови скерлет беше,
"Оне мећеш у горњу трпезу,
"Пред њи носиш вино и ракију
"И господску ђаконију редом.
"Треће ти је, беже, нечовештво:
"Ти имадеш и оца и мајку,
"Ни једнога у асталу нема,
"Да ти пије прву чашу вина."