Свети Сава и ђаво

Пошао свети Сава преко једне планине па срете ђавола. Кад га ђаво угледа, уплаши се и шћедне да побјегне, али не могне, па се сада сретну на путу. Свети Сава рекне ђаволу: "Помози Бог!" а овај одговори: "Није ти за тим стало." "Како си?" рече свети Сава, а ђаво му одговори: "Шта је теби брига како сам?" "Куда хоћеш?" упита га свети Сава, а овај одговори: "Ни за тим ти није стало." "Шта би радио?" рече свети Сава; а овај му одговори: "Радио би баштованлук, кад би имао мршаве земље и таког ортака." Онда света Сава каже ђаволу: "Чујеш, побратиме, баш ако хоћеш да радиш баштованлук, ево сам ти ја ортак, но да се договоримо, како ћемо и шта најприје радити и сијати и ко ће сјеме набављати."

А ђаво му одговори: "Вала, ако ме и мрзи с тобом радити и опет ти се покорити нећу, али само хоћу да начиним уговор па да отпочнемо радити." Сад се договоре да посаде најприје мрки лук; ово и учине. Кад лук почне да расте, дошао би ђаво па гледао како су лијепа и добра перја у лука, а не гледаше шта је у земљи. Кад лук у највећој снази буде, онда свети Сава позове ђавола, те дођоше. Е рече сад свети Сава ђаволу: "Пола је моје а пола твоје, па бирај сам које волиш." Видећи ђаво силна пера у лука превари се и узме оно што је на земљи, а свети Сава узме оно што је у земљи. Кад лук стане зрети, долажаше ђаво почесто да га обиђе, али му не бијаше мило кад види да пера труну и суше се. Лук сазри, пера сва увену, а свети Сава повади лук и однесе га.

Ово ђавола врло ожалости па се ријеши те јошт један уговор са светијем Савом учини, да посију и посаде купус, па ђаво рече: "Ја ћу оно што је у земљи, а ти оно што је на земљи" и тако буде. Купус, мој брате, посаде и овај све растијаше више и развијаше свој лист, док се и главице укажу. Видећи ово ђаво мишљаше: кад је оволика чвонта на земљи, то колика мора бити у земљи, па се врло радоваше. Кад у јесен буде, свети Сава дође те купус посијече а ђаволу остави корење. Мало за тијем ево ти и ђавола! Ту су гајде, ту су свирале, хука, бука, пјесма и арата велика.

Па чим један корен извади и види, да нема ништа, пренемогне се од муке па онда умоли светога Саву, те јошт један уговор начине, да посију кромпире, па онда што је у земљи то нека буде светога Саве, а што је на земљи то да њему остане. Овако и учине. Посију кромпире. Кромпири изникну, укаже се најприје цимина, па онда цвијет а за овијем бобе. Видећи ово ђаво стане се смијати и светом Сави пркосити. Но кад буде у јесен, онда цимина опадне и иструне, а свети Сава повади кромпире па у трап. Надимаше се ђаво да пукне од зла видећи овако себе преварена, кајаше се што је са попом имао посла, па опет умоли светога Саву, те посију шеницу и уговоре: што је на земљи нека буде светог Саве, а што је у земљи то да буде ђаволу.

Кад шеница порасте и укласа, а ђаво дође над ограду па гледаше колико је израсла, и говораше: "Из малог зрна нарасте оволика стабљика." Кад буде у јесен, онда свети Сава позове жетеоце, те шеницу пожње, а ђаволу стрн. Сад ђаво стане плакати па од љутине рече: "Вала, попе, баш хоћу још с тобом да посадим виноград, па шта буде, и ако ме још и овђе превариш, онда од нашега ортаклука нема ништа. И тако посаде виноград. Кад виноград треће године роди и покаже се врло лијепо грожђе, онда се састану да опет бирају шта који воли.

Сад свети Сава упита ђавола: "Што волиш, ортаче, или чорбу или густижу?" а ђаво одговори: "Вала ја ћу густижу, а теби џаба чорба." Кад виноград сазри, онда свети Сава обере грожђе, метне у кацу па после источи вино, а ђаволу остане џибра. Сад се, мој брате, домисли ђаво те у џибру наспе воду, начини казан и препече ракију, а свети Сава тек њему, – па му рече: "Шта је то, ортаче?" а овај му одговори: "Печем ракију, побратиме!" Онда свети Сава рекне: "Дајде, ортаче, да видим, ваља ли." А овај му наточи у чашу.Сад свети Сава сркне једном, другом, па трећи пут благослови и прекрсти се, а ђаво побегне и рече: "Вала, баш то је стару лијек а младоме бијес!" па тако ишчезне, и више га никако нема тамо гдје чује да је поп.